Vuk Jeremić: 20 muslimanskih zemalja pod pritiskom da priznaju Kosovo

Ton razgovora američkog potpredsednika DŽozefa Bajdena sa domaćinima u Beogradu uopšte nije imao prizvuk uslovljavanja. Početak "nove etape" odnosa Srbije i SAD obeležen je iskazom da srpsko priznavanje Kosova nije imperativ, a ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić tvrdi da nije bilo nikakvih zakulisnih pritisaka, ni oko čega, pa ni oko NATO.

- Bajden je izneo stav Amerike da bi oni voleli da vide Srbiju kao punopravnog člana NATO. To, međutim, nije u skladu sa našom državnom politikom, koja se u domenu odbrane zasniva na vojnoj neutralnosti. Rečeno mu je da smo u cilju obezbeđivanja mira i stabilnosti u regionu, spremni za blisku saradnju u okviru programa "Partnerstvo za mir".

Da li se poseban susret sa ministrom odbrane i načelnikom GŠ može tumačiti kao želja da se takva orijentacija promeni?

- To, pre svega, treba razumeti kao signal zainteresovanosti SAD za mir i stabilnost na Balkanu i razgovor sa direktno nadležnima za sprovođenje državne politike u tom domenu.

Kako posle ove posete možemo da shvatimo politiku SAD prema našoj zemlji?

- Nema više nejasnoća oko toga šta su tačno pozicije Beograda i Vašingtona, oko svih tačaka od važnosti za Srbiju. Spremnost za saradnju i legitimizacija razlika glavni su rezultati posete. Prihvatamo da se snažno ne slažemo oko Kosova, ali smo spremni da po svim drugim pitanjima sarađujemo. Zajednički prioriteti su mir, stabilnost i evropska integracija zapadnog Balkana. Pri tom, mi nastavljamo snažnu diplomatsku i pravnu borbu protiv nezavisnosti KiM.

SAD su se najžešće protivile našoj inicijativi da pred MSP ispitamo odluku o nezavisnosti KiM. Da li je taj stav nešto omekšao?

- Bez obzira na to šta Amerika o tome misli, moj utisak je da je pokazano razumevanje za legitimno pravo Beograda da se demokratskim sredstvima bori za ono što je interes Srbije. Otpor SAD ovim našim naporima vrlo verovatno će se nastaviti, ali, biće u domenu "legitimiziranog razmimoilaženja".

Da li je ovom prilikom bilo zahteva da se sa Kosovom uspostave dobrosusedski odnosi?

- To nije bila tema. Mi ne možemo da uspostavimo takve odnose sa delom svoje teritorije. Srbija želi najbolje moguće odnose sa svim svojim susedima, ali Kosovo nam nije sused. To ne znači da ne želimo najbolje odnose sa svim građanima Srbije koji žive na Kosovu, bilo da su srpske

ili albanske nacionalnosti. Učinićemo sve da život svih naših građana na KiM bude što je moguće manje zatočenik naših političkih razlika.

Koliko dobijena podrška SAD za naše priključenje EU može da utiče na ubrzanje tog procesa?

- Od presudnog značaja je podrška 27 članica EU, ali, svakako, da je mnogo bolje imati i nesuprotstavljen stav Amerike.

Da li je našem vrhu preporučeno da "olabavi" podršku Miloradu Dodiku, kako se spekulisalo?

- Nije ovo bila poseta u kojoj su isporučivani bilo kakvi zahtevi. Govorilo se, pre svega, o miru i stabilnosti u BiH i podršci njenom teritorijalnom integritetu. Oko toga nije bilo suštinskih razmimoilaženja, naša zajednička želja je da BiH vidimo kao prosperitetnu državu, članicu EU.

Koja tema je najviše zanimala drugog čoveka Bele kuće?

- Strateška orijentacija zapadnog Balkana - da li sebe vidimo u EU ili ne? Postignuta je važna saglasnost o neophodnosti nastavka integracionih procesa.

Ovu nedelju obeležila je i poseta predsednika Crne Gore. Rekao je da treba da budemo dve najbliže države u međunarodnoj zajednici... Da li ste istomišljenici?

- Veoma dugo bili smo dve najbliskije zemlje. Onda je, nažalost, crnogorska vlast odlučila da prizna nezavisnost Kosova i time drastično snizila nivo našeg poverenja. U budućnosti će biti potrebno mnogo truda i napora da bi se to povratilo. Značajan korak na tom putu bio bi pronalaženje kompromisa oko problema dvojnog državljanstva.

Ukoliko bi Podgorica ponovo kandidovala Anku Vojvodić za svog ambasadora, kako bi Beograd postupio?

- Takav predlog bi bio neprimeren diplomatskoj praksi, i teško da bi mogao biti shvaćen drugačije nego kao pokušaj provokacije. Nadam se da se Crna Gora neće odlučiti za takav potez, posebno nakon konstruktivnih razgovora predsednika Vujanovića u Beogradu.

Ima li odgovora na naš zahtev da se otvore tri konzulata u Crnoj Gori?

- Nadam se pozitivnom odgovoru u najkraćem roku, jer nema boljeg načina da se pokaže istinska spremnost Podgorice za novi diplomatski početak.
 
Kritikovani ste zbog izmene zakona koja vam daje pravo da lično zapošljavate određen broj ljudi u ambasadama... Zbog čega bi oni imali "prođu" bez konkursa i komisije?

- U diplomatiji morate biti u prilici da ljude koji imaju kvalitete i kvalifikacije, a koji se ne nalaze u okviru državne službe, upotrebite za specijalne poslove na određeno vreme. Ne postoji na svetu MSP u kojem ne postoji takav institut.

Stigla su dva nova priznanja Kosova. Očekujete li ih još?

- Prema našim informacijama, ovog trenutka je oko 20 muslimanskih zemalja pod žestokim pritiskom da priznaju KiM. Mi činimo sve da taj broj svedemo na minimum. Saudijska Arabija, jedna od najuticajnijih zemalja islamskog sveta, pokrenula je snažnu kampanju za podršku "muslimanskoj braći na Kosovu". Rezoluciju takvog sadržaja zvanično su podneli na usvajanje na ministarskom sastanku Islamske konferencije koja se ovog vikenda održava u Damasku. S jednim brojem prijateljskih članica IK danonoćno radimo na tome da se amandmanima otkloni poziv muslimanskom svetu za priznavanje nelegalno proglašene nezavisnosti.

(Večernje novosti)